Kraljica vestica

Alister Krouli

Edward Alexander Crowley rodjen je 12. oktobra 1875. god., u Engleskoj. Skolovao se na Trinity Koledzu, Cambridge, gde je promenio ime u Aleister. Bio je izuzetno obrazovana osoba i tokom zivota bavio se mnogim stvarima. Bio je deo evropskih umetnickih i avangardnih krugova; primera radi, Somerset Maugham je, isnpirisan njime, napisao svoj roman The Magician. Osim toga, bio je uspesan alpinista, igrac saha, graficki dizajner, osvajac zenskih srca, boem, jogi, uspesan autor brojnih proznih i poetskih dela (uvrsten je i u antologiju The Oxford Book of English Mystical Verse), aktivista u borbi za ljudska prava, boem i mag. Moralisti ga i danas optuzuju za satanizam i “sveopsti moralni nihilizam”; medjutim, Aleister Crowley je samo bio “umetnicki” produkt svoga vremena i, u neku ruku, predstavlja sasvim lep primer pozne viktorijanske dekadencije. Crowley je cesto napadan i zbog koriscenja droge ali pri tome “dusebriznici” zaboravljaju da napomenu jednostavnu cinjenicu, a to je da je njemu droga bila prepisana kao sastavni deo medicinske terapije. Naime, droga je pocetkom proslog veka bila cest i legitiman deo medicinske prakse i nije bila kriminalizovana niti oznacena kao stetna, tako da mu je lekar propisao takvu terapiju zbog problema sa disajnim putevima. Da je ziveo nekoliko desetina godina kasnije Crowley bi, verovatno, postao pop zvezda (uostalom, The Beatles su ga na omotu Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band i stavili medju najslavnije licnosti proslog veka). Ipak, iako je bio svestran umetnik, danas je on poznat uglavnom po tome sto je bio mag i mistik.
Svoje prvo spontano misticno iskustvo dozivljava 1896. god., prilikom posete Stokholmu. Dve godine kasnije cita knjige o alhemiji i magiji, nakon cega srece ljude iz Zlatne Zore u koju biva Iniciran. Upoznaje Allana Benneta i Mathersa, te postaje njihov ucenik. Nedugo posle toga nastaje rascep u Zlatnoj Zori i Crowley od strane Mathersa u Parizu biva Iniciran u Adepta. Te iste godine odlazi u Meksiko gde postaje Mason 33°. U Meksiku izvodi i svoje enohijanske eksperimente. Sledece godine, 1902., odlazi na Cejlon gde ga Allan Bennet uci jogu. Postaje budisticki kaludjer i postize znacajne duhovne rezultate. Putuje po Aziji nakon cega se vraca u Evropu gde postaje deo tamosnjih umetnickih i avangardnih krugova (npr. u Rimu saradjuje sa August Rodinom). Gerald Kelly, koji je kasnije postao Predsednik Kraljevske Akademije, upoznaje ga sa svojom sestrom Rose i to poznanstvo se, posle rekordno kratkog vremena, pretvorilo u brak. Tokom njihovog boravka na Cejlonu Rose je zatrudnela. Na povratku u Englesku zaustavili su se u Kairu.
Tokom njihovog boravka u Kairu, Crowley je posredstvom Rose primio misticni spis koji je danas poznat kao Liber Al vel Legis (Knjiga Zakona) i koji je osnov Theleme kao metafizickog sistema. Tokom sledecih godina Crowley je primio jos neke Svete Spise i reformisao Zlatnu Zoru u Astrum Argentum. U Sahari, 1909. god., prelazi Bezdan i postize stepen Majstora Hrama. Sledece godine srece Leilu Waddell i zajedno u Engleskoj javno izvode Eleuzijske rituale. Nekoliko godina kasnije Theodor Reuss posecuje Crowleya, Inicira ga u Ordo Templi Orientis i postavlja ga za britanskog vodju Reda. Tokom svog boravka u Moskvi Crowley, inspirisan ruskom liturgijom, pise Gnosticku Misu koja je danas centralni, javni i privatni, ritual Ordo Templi Orientisa. Nedugo nakon prvog svetskog rata Crowley na Siciliji osniva Opatiju Theleme odakle ga Mussolini proteruje 1923. U narednim godinama evropska stampa ga besomucno napada kao “najgoreg coveka na svetu”, no to ga nije omelo da u tom periodu napise neke od svojih najvaznijih knjiga. Crowley je do kraja svog zivota ostao Internacionalni Vodja Ordo Templi Orientisa. Umro je prirodnom i mirnom smrcu u Engleskoj 1. decembra 1947.